kibibl

Десанка Ристић представила је у Народној библиотеци „Јован Поповић“ своју пету књигу „Умиљанка“.
Одувек је учитељ био најбољи друг деце и детињства. У својој књизи Десанка проповеда љубав, разумевање, доброту и знање.
Стефан Билић, Давид Мохачи и Зоја Деспотовић су рецитовали песме из ове збирке.

Десанка Ристић рођена је 1965. године у Кикинди, где и данас живи и ради, у ОШ „Вук Караџић“. Завршила је Педагошку академију и Педагошки факултет у Сомбору. Објавила је збирке поезије: „Док ја тако хоћу“, Народна библиотека „Јован Поповић“, Кикинда, 1998; „Озарја“, Банатски културни центар, 2009; „Нишча“, Банатски културни центар, 2014; „Журим Ти“, Доситеј, Горњи Милановац, 2017; „Умиљанка“, Свет књиге, Београд, 2021. Заступљена је у многим зборницима и часописима: „Стремљења“, „Умно“, „Сцена Црњански“, „Кишобран“, „Словословље“, „Суштина поетике“, „Књижевне вертикале“ и другим. Члан је Друштва књижевника Војводине и Института за дечју књижевност.

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ представљен је роман Владе Арсића „14:14“. Влада Арсић је један од најчитанијих савремених српских писаца. Влада Арсић је рођен у Београду, 1963. године. Дугогодишњи је уредник и новинар у бројним листовима и часописима. Писао је за „Прес“, „Илустровану политику“, „Политикин забавник“, „Националну ревију Србије“, ревију „Сат Плус“… Аутор је и први уредник телевизијске серије „Од злата јабука“, публицистичке књиге „Лопатање ђавола“ (2010), романа „Изгубљене у магли“ (2012), „Армагедон“ (2014), „Бродолом“ (2014) и „Кад звона занеме“ (2016), као и збирке прича „Невиђена Србија“ и „Приче из огњишта“. Роман „Изгубљене у магли“ адаптиран је у радио-драму која је премијерно емитована на Другом програму Радио Београда, 2015. године. Са романима „Бродолом“, „Кад звона занеме“ и посебно са прошлогодишњим издањем „Осиње гнездо“, постао је један од најчитанијих писаца у Србији. Ангажован је као предавач и сарадник у удружењима „Доротеј“ и „Тијана Јурић“. Живи и ствара у Београду. Роман говори о страшном догађају с почетка Другог светског рата, јуна 1941. године у Смедереву. Четири године пре Хирошиме, Србију је задесила експлозија јачине атомске бомбе. Потрес се осетио широм Шумадије, а Смедерево је разорено до темеља. Катастрофа епских размера брзо је заборављена, а под тонама откинутог железа и разнетих лешева, затрпана је и истина, све док се није појавио један обичан, женски прстен. Шест и по деценија касније, у заоставштини преминулог пријатеља, пензионисани професор географије Петар Штајнер, проналази прстен своје мајке којим је уочи несреће даривао своју тадашњу девојку. Одговор на брачну понуду никад није добио, о њеној судбини никада ништа није сазнао, да би тек пред крај његовог живота клупко почело да се одмотава.

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ представљен је роман „Љубавна песма“ Срђана Срдића. Поред аутора о књизи су говорили књижевни критичари Иван Радоваљевић и Владмир Арсенић. Роман „Љубавна песма“ је седма књига Срђана Срдића, објављен је крајем 2020. године у издању „Партизанске књиге“. Иза себе има изузетну реакцију књижевне критике и публике, као и номинације за више књижевних нагарада. Сршан нсрдић, један од најзначајнијих савремених српских писаца, направио је занимљив тематски искорак, показујући да у свом креативном трагању уме да изненади. 

Иван Радосављевић истиче да у контексту целине књижевног опуса Срђана Срдића, роман Љубавна песма издваја се не само освајањем тематски свежег терена, већ и новим врхунцем примењеног језичког креативног умећа, којим је проза нашег аутора и досад обиловала. Овом књигом Срдић се потврђује као писац који се и даље успешно развија, мења, напредује и изненађује читаоце, без обзира на то што је још одавно заузео место у самом врху наше савремене прозе.

Дејан Алексић, награђивани књижевник, био је гост у нашем огранку у Башаиду и у библиотеци у Кикинди.   На књижевној сцени  заблистао је као песник за одрасле, и од тог првог блеска непрестано слављен и хваљен и у тој врсти стваралаштва, Дејан Алексић се ипак најснажније афирмисао као писац за децу. Као аутор књига за децу заступљен је у читанкама и обавезној лектири за основну школу.  

Објавио је десет песничких, књигу драма, један роман и преко двадесет књига за децу. Његов књижевни рад овенчан је наградама Васко Попа, Меша Селимовић, Змајева награда Матице српске, Бранко Миљковић, Бранко Ћопић, Мирослав Антић, Ристо Ратковић, Просветина награда, Матићев шал, Бранкова награда.

Ове године је добио награде Душан Радовић, Гордана Брајовић и Милош Црњански.  Његова поезија превођена је на десетак европских језика, а посебне књиге песама објављене су на шпанском, пољском, француском, словеначком и македонском. За драму Вина и пингвина 2010. године додељена му је Пекићева стипендија.

Књижевница и учитељица Десанка Ристић представила је своју књигу „Умиљанка“ у нашим огранцима у Банатском Великом Селу, Банатској Тополи и Накову. „Умиљанка“ је Десанкина пета књига и   представља њен развојни пут како у професионалном, тако и приватном животу, а ученицима олакшава савладавање градива из готово свих предмета. Десанкина поезија се налази у више зборника поезије, песме и приче објављиване у неколико часописа. 
Из рецензије
Одувек је учитељ био најбољи друг деце и детињства. Нико као учитељ не познаје дечју стварност, снове и душу. О томе лепо сведочи учитељица и песникиња Десанка Ристић, која се одушевљено залаже за дечје врлине радости и лепоте.

У својој песничкој књизи Умиљанка она проповеда љубав, разумевање и доброту на свим плановима живљења Песникиња целом својом душом воли децу и свет детињства.  А тај свет је чист, простран и прозрачан, испуњен топлином и нежностима. У њеним песмама увек је насмејано небо, неко неком је звезда, чичак је заљубљен у лековиту траву, а сунце лије злато из крчага. Читалац се радује кад заробљена птица пронађе пут у царство слободе, једнако као кад очекује позив на свечаност поводом лептировог рођендана. Простори песме нуде игру, ведрину, светлост и сунце за најмлађе. Песникиња нас тако, на диван начин, враћа у детињство, а уистину, враћа нас природи и исконском животу.