Uncategorized

Поводом Дана библиотеке
Народна библиотека „Јован Поповић“ Кикинда
расписује
Литерарни конкурс

за најбоље радове деце и младих у 2024. години

по категоријама:

I – IV разред основне школе
V – VIII разред основне школе
I – IV разред средње школе

Тема: слободна

Радови могу бити писани на српском и мађарском језику.
Жири у свакој категорији додељује прву, другу и трећу награду.

Аутори могу да конкуришу са по једним поетским или прозним радом.
Радови треба да садрже следеће податке: назив рада, име и презиме аутора, назив школе и разред који ученик похађа.
Рукописи се не враћају.

КОНКУРС ЈЕ ОТВОРЕН ДО ПОНОЋИ 13. НОВЕМБРА 2024. ГОДИНЕ

Завршна свечаност доделе награда одржаће се у оквиру програма прославе Дана НБ „Јован Поповић“ у Кикинди 18.11.2024. године

Радове доставити поштом или лично на адресу:

Народна библиотека „Јован Поповић“ Кикинда
Трг српских добровољаца 57
23300 Кикинда (за Литерарни конкурс)

или електронским путем:
kultura@kibiblioteka.org.rs

Народној библиотеци „Јован Поповић“ представљена је књига „Средњовековна утврђења Баната“ др Золтана Чемереа. Поред аутора, о књизи је говорио и Ђура Харди, рецензент публикације. Ова књига говори о развоју војне архитектуре на простору између река Мориш, Тисе и Дунава у раздобљу од краја X века до средине XVI века. Књига „Средњовековна утврђења Баната“ представља проширену верзију докторске тезе коју је професор Чемере одбранио 2016. године на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду.

Жири у саставу Драган Бабић, Слађана Стаменковић и Јована Копривица донео је одлуку да књижевну награду „Ђура Ђуканов” за 2024. годину, коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић” из Кикинде добије  Тијана Миленковић за рукопис збирке прича „Брм, брм“. Награда се додељује за рукопис необјављене књиге прича аутора млађег од тридесет пет година.

Потенцирајући фрагментарну  структуру саме збирке, као и поједанчних прича рукопис Тијане Миленковић „Брм, брм“ своју литерарну заводљивост открива у побуњеном ауторском гласу који вештим усложњавањем  наративних перспектива  тематизује осећање неприпадања, кроз борбу са депресијом и потрагу  за изгубљеним, никада досегнутим аутентичним бивствовањем уроњеним у  отуђену свакодневницу. Елиптичним, готово синкопираним стилом, са немилосрдном иронијом, понекад  са налетима  приповедачког беса који се римује са истаничним лиризмом и тарантиновском духовитошћу ауторка слика свет младих људи који излаз из суморне стварности виде  у наркотичком експазиму.

Кроз  грађење интертекстуалних спона са уметничким световима Тарковског, Тракла, Елиота, а на стилском и тематском плану  открива се и блискост са стваралаштвом Милене Марковић, овај дебитантски ауторски глас ствара аутентичан доживљај света у којем су  и сви  уметнички идоли свргнути са пиједестала.

Суптилно разгранат мотив југословенског наслеђа кроз целу збирку снажно одјекује у причи „Моја Сутјеска“, у којој ауторка прави омаж антифашистичкој југословенској  борби из феминистичке перспективе.

Играјући на често клизавом терену слободе коју нуди форма кратке прича, вешто посежући за колоквијалним језиком кроз опис  еротских сусрета  ауторка искорачује  и на терен бруталног и нуди   слику понегде разигране, али често уморне чулности као израз  суочавања са светом где је немогућност  истинске  емотивне блискости постала норма.

Витализам ове прозе лежи  у гротескним обртима,  с којима се суморна стварност преобраћа у окриље фантастичног и црнохуморног,  тако се породично рођендаснко окупљање претвара  у харикири мајчинске фигуре. У прозном свету овог рукописа, на терену смо ипак модерне гротеске, која је лишена  карневалског ускрснућа сем у језичким обртима, пропламсајима хумора, склизнућу ка поетском, интимном  где се истинска моћ проналази тек у способности да се у ритмичности и заиганости књижевног језика открије  сопствени ауторски глас.  Уколико се буде развијао овај  ауторски глас  може заузети значајно место на домаћој  књижевној сцени.

Жири похваљује и рукопис „Слобода“ Тање Малетић.

Представљање „Банатске епопеје” Радована Влаховића (романа „Бапа”, „1934”, „Мученици” и новог романа „Љуба”) одржано је у петак, 16. августа 2024. године, у Месној библиотеци у Иђошу у организацији Народне библиотеке „Јован Поповић” Кикинда. О књизи су говорили Радован Влаховић и Дуња Бркин Трифуновић, док је одломке читала Сенка Влаховић.

У холу Народне библиотеке „Јован Поповић“, 12. јула 2024. године, кикиндској публици представљен је други роман Ненада Пипера „Породични ручак“. „Ова књига је делом социолошка анализа српског друштва и његових табуа, а у другом слоју психолошки наратив о трансгенерацијској трауми и процесима због којих нам она пролази неопажено испод радара, јер је нормализујемо све док се не деси неки велики прасак“, написала је Слађана Живковић у својој рецензији. Поред аутора о књизи су говориле Милана Бајкин и Дуња Прибиш.

Народна библиотека „Јован Поповић“ је, у Накову на Видовдан, представила књигу проф. др Јовице Тркуље „Свет мозаика Ђуре П. Радловића“. Књига је богато илустрована фотографијама мозаика и употпуњена текстом који је осврт на живот и дело сликара мозаичара. Проф. др Смиљана Мирков у својој беседи је рекла: „Пажљиво истраживање професора Јовице Тркуље уједињено са љубављу према уметности и поштовањем према уметнику и његовим учитељима створило је блиставу и неодољиву причу о успеху“. Књига одаје безвременски карактер и служи на понос ауторима, издавачима и локалној заједници. Она представља велики допринос ликовној уметности и култури уопште.

У организацији Народне библиотеке „Јован Поповић“ 23. маја 2024. године представљена је збирка поезије „Хватање месечине“ песникиње Гордане Ђилас. У песмама које су подељене у пет циклуса Гордана оживљава успомене из детињства у родном Накову и слике минулих догађаја који живе у њеном сећању. Песмама је желела да поручи колико је важно очувати сећање на претке, породицу и традицију. Поред ауторке о песмама је говорио књижевни критичар и аутор поговора Никола Маринковић. Разговор је водила Милана Бајкин.

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ представљена је нова књига „Три слободе за Симону“ Младена Стевановића.
У средишту романа је љубав која је започела у вихору ратова у Југославији током деведесетих и која је трајала тачно 2.279 дана, завршава се изненадним нестанком вољене особе. Пратећи јунака у његовој потрази, путоваћете кроз различите државе и локације, истражујући паралелне историјске стварности и откривајући невероватне спознаје све док заједно с њим не дођете до могуће коначне истине – ако таква истина уопште постоји.
Ово је прича о трагању, спознаји и покушају разумевања света који је истовремено суров, фасцинантан и неухватљив. Поред аутора о књизи је говорио и др Василије Милновић.