У нашем дворишту разговарали смо о роману "Последњи мушларац" Мухарема Баздуља. Романом „Последњи мушкарац“ Мухарем Баздуљ је потврдио због чега је један од најчитанијих писаца данашњице. Ово романескно остварење разликује се од претходних пре свега по томе што је писац успео да дочара тоналитет живота. Реч је о дистопијском, футуристичком роману, чија се радња дешава у блиској будућности, тачније 2027. године, у Бечу. Имагинарни свет у роману сличан је нашем, али с једном великом разликом. У том свету више се не рађају мушка деца, стога „Последњи мушкарац“ представља дистопијску визију света без синова.

Футуристичка тематика је главна карактеристика Баздуљевог новог дела, с обзиром да је писац у досадашњем раду обрађивао актуелне теме, као и теме из прошлости. Докторка Адамовић, главна јунакиња романа „Посљедњи мушкарац”, доживела је највећи шок у својих педесет година. У наставку приче, Баздуљ нам мајсторски приповеда животну причу докторке Адамовић, фуриозно духовито описује какав бива свет кад се деси незамисливо и склапа дистопију каква досад није виђена у српској књижевности. У много чему друкчији од претходних Баздуљевих романа, „Последњи мушкарац“ води читаоца од Сарајева до Барселоне и од Беча до Филаделфије, у заплету који подсећа на вртешку, уз прегршт лепих есејистичких пасажа налик на поглед с висине на чаробан крајолик.

Поред тога што је изванредан писац, Мухарем Баздуљ је и новинар и преводилац. Објавио је петнаестак књига, највише романа и збирки прича. Његове књиге преведене су на енглески, немачки, пољски, украјински, бугарски и македонски језик, а поједине приче и есеји на још десетак језика. Међу делима које је превео са енглеског језика су и књига изабраних песама ирског нобеловца В.Б. Јејтса те књига преписке Алена Гинсберга и Џека Керуака. Добитник је неколико књижевних и новинарских награда.

Више фотографија погледајте овде.