kibibl

Народна библиотека „Јован Поповић“ расписала је традиционални литерарни конкурс поводом Дана библиотеке за најбоље радове деце и младих у 2022. години на српском и мађарском језику по категоријама:

I – IV разред основне школе

V – VIII разред основне школе

I – IV  разред средње школе

Тема: слободна

Радови могу бити писани на српском и мађарском језику.

Жири у свакој категорији додељује прву, другу и трећу награду.

Аутори могу да конкуришу са по једним поетским или прозним радом.

Радови треба да садрже следеће податке: назив рада, име и презиме аутора, назив школе и разред који ученик похађа.

Рукописи се не враћају.

КОНКУРС ЈЕ ОТВОРЕН ДО ПОНОЋИ 13. НОВЕМБРА 2022. ГОДИНЕ

Завршна свечаност доделе награда одржаће се у оквиру програма прославе Дана НБ „Јован Поповић“ у Кикинди 18. 11. 2022. године

Радове доставити поштом или лично на адресу:

Народна библиотека „Јован Поповић“ Кикинда

23300 Кикинда

Трг српских добровољаца 57

(за Литерарни конкурс),

или електронским путем:

kultura@kibiblioteka.org.rs

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ уприличена је свечана додела награда за најбољи трејлер за књигу. У програму су учествовали наши познати писци Бранко Стевановић, Урош Петровић, Горан Новаков, Зорица Деспотов, Десанка Ристић и Тоде Николетић. Својом музиком програм су оплеменили чланови бенда „Рој“. Пројекат „Најбољи трејлер за књигу“ је јединствен у региону и ове године га је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије“. Награде је уручила Вакентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.  

У категорији млађих основаца, прва награда припала је Марији и Ксенији Дивљаков из рускоселске Основне школе ’’Глигорије Попов’’ за трејлер ’’Мој дека је био трешња“. У категорији старијих основаца, прво место освојили су Јована Глиџић, ученица шестог разреда Основне школе ’’Стефан Немања“ из Ниша, за трејлер ’’Загрли месец’’ и Теодор Балаж, ученик шестог разреда Основне школе ’’Тврђава“ у Петроварадину, за трејлер ’’Боквица“. У конкуренцији средњошколаца, првим местом награђен је Никола Дорословачки, ученик четвртог разреда Економско-трговинске школе ’’Бечеј’’, за трејлер ’’Зов Ктулуа“. На основу броја гласова посетилаца Фејсбук странице Народне библиотеке ’’Јован Поповић“, награду публике добили су Алекса Здравковић, Наталија Крстић, Теодора Мицић и Доротеа Мицић, ученици седмог разреда Основне школе ’’Станимир Вељковић Зеле“ из Бојника, за трејлер ’’Библија за децу“.  Жири су чинили Мирјана Нешић, предсеница, Ненад Миладински, члан и Бранко Стевановић, члан.

Захваљујући награђеним ауторима (из Кикинде, Новог Сада, Бојника, Ниша, Ужица, Руског Села, Београда и Мокрина) и писцима ову септембарску среду обојили смо у књижевност. 

Десанка Ристић представила је у Народној библиотеци „Јован Поповић“ своју пету књигу „Умиљанка“.
Одувек је учитељ био најбољи друг деце и детињства. У својој књизи Десанка проповеда љубав, разумевање, доброту и знање.
Стефан Билић, Давид Мохачи и Зоја Деспотовић су рецитовали песме из ове збирке.

Десанка Ристић рођена је 1965. године у Кикинди, где и данас живи и ради, у ОШ „Вук Караџић“. Завршила је Педагошку академију и Педагошки факултет у Сомбору. Објавила је збирке поезије: „Док ја тако хоћу“, Народна библиотека „Јован Поповић“, Кикинда, 1998; „Озарја“, Банатски културни центар, 2009; „Нишча“, Банатски културни центар, 2014; „Журим Ти“, Доситеј, Горњи Милановац, 2017; „Умиљанка“, Свет књиге, Београд, 2021. Заступљена је у многим зборницима и часописима: „Стремљења“, „Умно“, „Сцена Црњански“, „Кишобран“, „Словословље“, „Суштина поетике“, „Књижевне вертикале“ и другим. Члан је Друштва књижевника Војводине и Института за дечју књижевност.

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ представљен је роман Владе Арсића „14:14“. Влада Арсић је један од најчитанијих савремених српских писаца. Влада Арсић је рођен у Београду, 1963. године. Дугогодишњи је уредник и новинар у бројним листовима и часописима. Писао је за „Прес“, „Илустровану политику“, „Политикин забавник“, „Националну ревију Србије“, ревију „Сат Плус“… Аутор је и први уредник телевизијске серије „Од злата јабука“, публицистичке књиге „Лопатање ђавола“ (2010), романа „Изгубљене у магли“ (2012), „Армагедон“ (2014), „Бродолом“ (2014) и „Кад звона занеме“ (2016), као и збирке прича „Невиђена Србија“ и „Приче из огњишта“. Роман „Изгубљене у магли“ адаптиран је у радио-драму која је премијерно емитована на Другом програму Радио Београда, 2015. године. Са романима „Бродолом“, „Кад звона занеме“ и посебно са прошлогодишњим издањем „Осиње гнездо“, постао је један од најчитанијих писаца у Србији. Ангажован је као предавач и сарадник у удружењима „Доротеј“ и „Тијана Јурић“. Живи и ствара у Београду. Роман говори о страшном догађају с почетка Другог светског рата, јуна 1941. године у Смедереву. Четири године пре Хирошиме, Србију је задесила експлозија јачине атомске бомбе. Потрес се осетио широм Шумадије, а Смедерево је разорено до темеља. Катастрофа епских размера брзо је заборављена, а под тонама откинутог железа и разнетих лешева, затрпана је и истина, све док се није појавио један обичан, женски прстен. Шест и по деценија касније, у заоставштини преминулог пријатеља, пензионисани професор географије Петар Штајнер, проналази прстен своје мајке којим је уочи несреће даривао своју тадашњу девојку. Одговор на брачну понуду никад није добио, о њеној судбини никада ништа није сазнао, да би тек пред крај његовог живота клупко почело да се одмотава.

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ представљен је роман „Љубавна песма“ Срђана Срдића. Поред аутора о књизи су говорили књижевни критичари Иван Радоваљевић и Владмир Арсенић. Роман „Љубавна песма“ је седма књига Срђана Срдића, објављен је крајем 2020. године у издању „Партизанске књиге“. Иза себе има изузетну реакцију књижевне критике и публике, као и номинације за више књижевних нагарада. Сршан нсрдић, један од најзначајнијих савремених српских писаца, направио је занимљив тематски искорак, показујући да у свом креативном трагању уме да изненади. 

Иван Радосављевић истиче да у контексту целине књижевног опуса Срђана Срдића, роман Љубавна песма издваја се не само освајањем тематски свежег терена, већ и новим врхунцем примењеног језичког креативног умећа, којим је проза нашег аутора и досад обиловала. Овом књигом Срдић се потврђује као писац који се и даље успешно развија, мења, напредује и изненађује читаоце, без обзира на то што је још одавно заузео место у самом врху наше савремене прозе.

Дејан Алексић, награђивани књижевник, био је гост у нашем огранку у Башаиду и у библиотеци у Кикинди.   На књижевној сцени  заблистао је као песник за одрасле, и од тог првог блеска непрестано слављен и хваљен и у тој врсти стваралаштва, Дејан Алексић се ипак најснажније афирмисао као писац за децу. Као аутор књига за децу заступљен је у читанкама и обавезној лектири за основну школу.  

Објавио је десет песничких, књигу драма, један роман и преко двадесет књига за децу. Његов књижевни рад овенчан је наградама Васко Попа, Меша Селимовић, Змајева награда Матице српске, Бранко Миљковић, Бранко Ћопић, Мирослав Антић, Ристо Ратковић, Просветина награда, Матићев шал, Бранкова награда.

Ове године је добио награде Душан Радовић, Гордана Брајовић и Милош Црњански.  Његова поезија превођена је на десетак европских језика, а посебне књиге песама објављене су на шпанском, пољском, француском, словеначком и македонском. За драму Вина и пингвина 2010. године додељена му је Пекићева стипендија.

Књижевница и учитељица Десанка Ристић представила је своју књигу „Умиљанка“ у нашим огранцима у Банатском Великом Селу, Банатској Тополи и Накову. „Умиљанка“ је Десанкина пета књига и   представља њен развојни пут како у професионалном, тако и приватном животу, а ученицима олакшава савладавање градива из готово свих предмета. Десанкина поезија се налази у више зборника поезије, песме и приче објављиване у неколико часописа. 
Из рецензије
Одувек је учитељ био најбољи друг деце и детињства. Нико као учитељ не познаје дечју стварност, снове и душу. О томе лепо сведочи учитељица и песникиња Десанка Ристић, која се одушевљено залаже за дечје врлине радости и лепоте.

У својој песничкој књизи Умиљанка она проповеда љубав, разумевање и доброту на свим плановима живљења Песникиња целом својом душом воли децу и свет детињства.  А тај свет је чист, простран и прозрачан, испуњен топлином и нежностима. У њеним песмама увек је насмејано небо, неко неком је звезда, чичак је заљубљен у лековиту траву, а сунце лије злато из крчага. Читалац се радује кад заробљена птица пронађе пут у царство слободе, једнако као кад очекује позив на свечаност поводом лептировог рођендана. Простори песме нуде игру, ведрину, светлост и сунце за најмлађе. Песникиња нас тако, на диван начин, враћа у детињство, а уистину, враћа нас природи и исконском животу.