„Подељени град“
Разговарали смо о новој књизи Немање Старовића „Подељени град“. Ово је криминалистичко- политички трилер написан у денбрауновском стилу, али је и роман алтернативне историје. Поред аутора о књизи су говорили Саша Адамовић и Огњен Карановић.Подељени град Николе Старовића нови је роман алтернативне историје који се наставља на претходно дело новосадског аутора – Са друге стране. Љубитеље овог жанра и у новој Старовићевој књизи очекује узбудљиво и напето штиво чија је радња смештена у алтернативни Нови Сад,
„ГЛУМЦИ – ПЕСНИЦИ“
Поетско вече „ГЛУМЦИ – ПЕСНИЦИ“, у извођењу драмског уметника Небојше Илића, представља потребу једног глумца, да на једном месту окупи сву поезију коју су писали глумци. Наравно, све у мери у којој је то могуће, јер супротно очекивањима, глумци су углавном стидљиви људи када је у питању интима, а поезија вероватно представља највиши степен интиме једног уметника, нешто што излази из оквира оног што, најчешће по таблоидима, или у најбољем случају кафанским причама, сазнајемо о њима. Овај феномен, да глумци пишу поезију, постаје још занимљивији када се виде домети такве поезије. Глумац Атељеа 212, Љубиша Бачић, за своју прву књигу „Стена Гологлава“ добија награду „Милош Црњански“, и одмах постаје релевантна песничка фигура, достојна хвалоспева Борислава Михајловића Михиза, који пише предговор за књигу! Иначе то је једина поезија на сокобањском дијалекту.
Изложба дечјих радова
У нашем огранку у Новим Козарцима уприличена је изложба поводом обележавања Савиндана. Одличан пример сарадње ОШ „Иво Лола Рибар“ и библиотеке. Изложбу су отворили: Биљана Бркић, директор школе, Владимир Добријевић и Брацо Азарић, ликовни уметник.
Отварање изложбе су улепшали ученици ОШ „Иво Лола Рибар“ који су певали и рецитовали стихове о Светом Сави.
МЕСНА БИБЛИОТЕКА У БАНАТСКОМ В. СЕЛУ
Омладинска 2
Банатско Велико Село 23312
Месна библиотека у Банатском Великом Селу је у саставу Народне библиотеке „Јован Поповић“ од 24. јануара 1960. године. Ова библиотека је имала нешто дужи прекид у раду. Поново је почела са радом 1988. године и од тада носи име „Бранко Ћопић“. Фонд се континуирано обнавља и увећава.
Приступ фонду је слободан, распоред по УДК.
Књижничар: Зорица Јовић.
Радно време: понедељак- петак 08.00-14.00 сати.
МЕСНА БИБЛИОТЕКА У МОКРИНУ
Месна библиотека у Мокрину је у склопу Народне библиотеке „Јован Поповић“ од 24.јануара 1960. године.
Светог Саве 98
Мокрин 23305
0230/61-177
Библиотека је тада имала 3256 књига, а сада има 10075 књига на српском језику, од тога 2545 дечјих и 540 књига на мађарском језику, од тога 37 дечјих.
Приступ фонду је слободан, распоред по УДК систему.
Књижничар: Даринка Маљугић.
Радно време месне библиотеке у Мокрину: понедељак-петак од 08.00-14.00 сати.
Конкурс „Ђура Ђуканов“ 2021.
Народна библиотека „Јован Поповић“ из Кикинде је седамнаести пут расписала наградни литерарни конкурс „Ђура Ђуканов“. Награда се, по пропозицијама, додељује за најбољу збирку прича аутора млађег од тридесет пет година писану на српском језику, под условом да рукопис претходно није био објављиван у целости или у деловима. Награда подразумева штампање књиге џепног формата, у тврдом повезу и тиражу од 350 примерака.
Рок за достављање рукописа је 30. јун 2021. године. Рукописе достављати искључиво у електронском формату на следећу адресу: konkurs_djukanov@hotmail.com с назнаком „За литерарни конкурс Ђура Ђуканов“.
„Двоглед без стакала; Дува вешанац“
У Народној библиотеци „Јован Поповић“ представљена је трећа књига сабраних дела Ђуре Ђуканова. Књигу чине романи „Двоглед без стакала“ и „Дува вешанац“, који први пут добија свој књижни облик. О књизи су говорили Дуња Илић, Срђан Срдић и Владимир Арсенић.Ђура Ђуканов пише „О пет села и једном граду“ пред смрт, вративши се дужој форми у свом последњем стваралачком периоду. Од 2005. године се додељује награда „Ђура Ђуканов“ за најбољу необјављену збирку прича. Ове године награда није додељена .
ИСТОРИЈАТ БИБЛИОТЕКЕ
Народна библиотека „Јован Поповић“ наставља традицију и наслања се на континуитет рада Српске читаонице. Прва читаоница у Великој Кикинди основана је 1. маја 1845. године, звала се Српска читаоница. Језгро националних ентузијаста који су је формирали чинили су студенти Пожунског универзитета, а позната су нам имена: Павле и Михаил Трифунац, Аркадије Варађанин, Сергије Биримац, Атанасије Удицки, учитељ Лазар Кирић, Георгије Станковић и др. Читаоница је била смештена у стану учитеља Лазара Кирића, који се налазио поред храма Светог оца Николе, кућа где се данас налази Народно позориште. Читаоница је дефинисала своју мисију као просветитељску. Њен превасходни задатак био је да окупља становништво и пружи им књиге, часописе и новине на читање, а све у циљу образовања. Рад је отпочео са око 250 књига, шест новчића нумизматичке збирке и са претплатом на седам листова.
Фонд се перманетно наредних година увећавао. Чланови окупљени око Читаонице одмах су почели да издају руком писане новине које су носиле називе „Кикиндско звоно“ или имамо податак о још једном називу истих „Великокикиндске новине“. Први број је изашао 6.маја 1845.године, нажалост ниједан број није сачуван, и не знамо више о њима. У периоду до Првог светског рата Читаоница се често селила. На почетку двадесетог века знамо да је имала три просторије. Једну за друштвене игре, читање новина и часописа; другу за књиге и салу за састанке. Године 1913. имала је 157 чланова и била претплаћенa на 25 листова.
У њеном фонду се налазило 600 књига, имала је сва издања Српске књижевне задруге, Матице српске и Мале библиотеке из Мостара. У периоду између два светска рата била је смештена у Соколском дому, била је затвореног типа, за пријем је била потребна препорука. Рад Српске читаонице у увом периоду био је оријентисан на очување и неговање национале свести, али и борбе за опстанак саме Читаонице.
Тек јануара 1939. године Српска читаоница постаје Јавна градска библиотека. Тада је Библиотека имала око 2 500 књига и 250 чланова. Као свој циљ имала је ширење просвете и културе. Немци, као окупатори, улазе у град 1941. Године, пале архиву и затечени фонд библиотеке у дворишту дома. Под именом Градска читаоиница обновила је свој рад 1945.године, а 1948. се сели у једну од најлепших зграда Кикинде у Винцхаидијеву палату, у којој се и данас налази. Године 1952. Библиотека добија име по нашем познатом књижевнику Јовану Поповићу(1905-1952), који је родом из Кикинде и који је своју имовину поклонио граду.У послератном периоду повећава своје сталне фондове, број читалаца, број одељења и интезивно ради на организовању књижевних вечери, изложби, предавања, издавачке делатности и других активности. Библиотека, Архив и Музеј се 1975. године интегришу у једну установу под називом Центар за културу . Центар је радио до краја 1990.године, када се његове пословне јединице осамостаљују у засебне установе културе. Од Другог светског рата Библиотека је увећала свој фонд књига са 2 500 у 1945.години на више од 154 000 у 1997.години.
У граду Кикинди она има 9 огранака, по статусу је народна библиотека. Чине је одељења: Позајмно, Дечје, Стручно, Завичајно, Обрада и Матична служба. У Библиотеци су гостовали и допинели њеном раду многи значајни књижевници, уметници из земље, иностранства, а и завичајни ствараоци. Добитник је више награда и признања, поменућемо само Октобарску награду града Кикинде, две награде Милора Панић- Суреп 1974. и 1995. године. Народна библиотека „Јован Поповић“ је матична библиотека за Северобанатски округ, има 9 огранака и преко 195 000 књига на српском, мађарском и енглеском језику.
Irodalmi pályázat a Kikindai könyvtár
A kikindai „Jovan Popović” Népkönyvtár
A KÖNYVTÁR NAPJA ALKALMÁBÓL
Irodalmi pályázatot hirdet
gyermekek és fiatalok részére a 2017-ben
legsikeresebben megírt verssel vagy fogalmazással
Kategóriák:
általános iskolák I – IV osztálya
általános iskolák V – VIII osztálya
középiskolák I – IV osztálya