Monthly Archives: јул 2022

Десанка Ристић представила је у Народној библиотеци „Јован Поповић“ своју пету књигу „Умиљанка“.
Одувек је учитељ био најбољи друг деце и детињства. У својој књизи Десанка проповеда љубав, разумевање, доброту и знање.
Стефан Билић, Давид Мохачи и Зоја Деспотовић су рецитовали песме из ове збирке.

Десанка Ристић рођена је 1965. године у Кикинди, где и данас живи и ради, у ОШ „Вук Караџић“. Завршила је Педагошку академију и Педагошки факултет у Сомбору. Објавила је збирке поезије: „Док ја тако хоћу“, Народна библиотека „Јован Поповић“, Кикинда, 1998; „Озарја“, Банатски културни центар, 2009; „Нишча“, Банатски културни центар, 2014; „Журим Ти“, Доситеј, Горњи Милановац, 2017; „Умиљанка“, Свет књиге, Београд, 2021. Заступљена је у многим зборницима и часописима: „Стремљења“, „Умно“, „Сцена Црњански“, „Кишобран“, „Словословље“, „Суштина поетике“, „Књижевне вертикале“ и другим. Члан је Друштва књижевника Војводине и Института за дечју књижевност.

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ представљен је роман Владе Арсића „14:14“. Влада Арсић је један од најчитанијих савремених српских писаца. Влада Арсић је рођен у Београду, 1963. године. Дугогодишњи је уредник и новинар у бројним листовима и часописима. Писао је за „Прес“, „Илустровану политику“, „Политикин забавник“, „Националну ревију Србије“, ревију „Сат Плус“… Аутор је и први уредник телевизијске серије „Од злата јабука“, публицистичке књиге „Лопатање ђавола“ (2010), романа „Изгубљене у магли“ (2012), „Армагедон“ (2014), „Бродолом“ (2014) и „Кад звона занеме“ (2016), као и збирке прича „Невиђена Србија“ и „Приче из огњишта“. Роман „Изгубљене у магли“ адаптиран је у радио-драму која је премијерно емитована на Другом програму Радио Београда, 2015. године. Са романима „Бродолом“, „Кад звона занеме“ и посебно са прошлогодишњим издањем „Осиње гнездо“, постао је један од најчитанијих писаца у Србији. Ангажован је као предавач и сарадник у удружењима „Доротеј“ и „Тијана Јурић“. Живи и ствара у Београду. Роман говори о страшном догађају с почетка Другог светског рата, јуна 1941. године у Смедереву. Четири године пре Хирошиме, Србију је задесила експлозија јачине атомске бомбе. Потрес се осетио широм Шумадије, а Смедерево је разорено до темеља. Катастрофа епских размера брзо је заборављена, а под тонама откинутог железа и разнетих лешева, затрпана је и истина, све док се није појавио један обичан, женски прстен. Шест и по деценија касније, у заоставштини преминулог пријатеља, пензионисани професор географије Петар Штајнер, проналази прстен своје мајке којим је уочи несреће даривао своју тадашњу девојку. Одговор на брачну понуду никад није добио, о њеној судбини никада ништа није сазнао, да би тек пред крај његовог живота клупко почело да се одмотава.

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ представљен је роман „Љубавна песма“ Срђана Срдића. Поред аутора о књизи су говорили књижевни критичари Иван Радоваљевић и Владмир Арсенић. Роман „Љубавна песма“ је седма књига Срђана Срдића, објављен је крајем 2020. године у издању „Партизанске књиге“. Иза себе има изузетну реакцију књижевне критике и публике, као и номинације за више књижевних нагарада. Сршан нсрдић, један од најзначајнијих савремених српских писаца, направио је занимљив тематски искорак, показујући да у свом креативном трагању уме да изненади. 

Иван Радосављевић истиче да у контексту целине књижевног опуса Срђана Срдића, роман Љубавна песма издваја се не само освајањем тематски свежег терена, већ и новим врхунцем примењеног језичког креативног умећа, којим је проза нашег аутора и досад обиловала. Овом књигом Срдић се потврђује као писац који се и даље успешно развија, мења, напредује и изненађује читаоце, без обзира на то што је још одавно заузео место у самом врху наше савремене прозе.