Панчићева оморика је терцијарни реликт и ендемит, насељава само поједина подручја у Србији и Босни и Херцеговини у средњем току реке Дрине. По многим својим својствима представља необичну врсту, а забележено је и да ју је ботаничар Јосиф Панчић често називао “леденом лепотицом”. За непознати четинар који се разликује од јеле и смрче, Панчић је први пут чуо у ужичком крају 1855. године . Како прва потрага није успела, 1865. године Панчић тражи да му се из западне Србије пошаљу гране са шишаркама свих четинара који расту на том подручју. Међу њима уочава гране дрвета које ће касније по његовом имену и локалном називу за смрчу добити назив Панчићева оморика и које ће свету бити познато као Picea omorika.
Како није успео да сазна ко је и одакле ове гране послао, Панчић креће са својим студентима на научну екскурзију. Међутим, и даље о тајанственом четинару не сазнаје ништа. Тек 1875. године он ово дрво проналази на Тари у насељу Заовине и након оспоравања у научним круговима успева да докаже да је у питању нова врста.
Јосиф Панчић је своју потрагу за необичним четинаром описивао речима: „Десет година без успеха покушавам без успеха да размрсим мутно клупко нејасних наговештаја о њој. Какво дрво је она, у ком недођијском ћошку се притајила, да ли да би ми се наругала или указала на растојање које постоји између ње и осталих поданика шума?“
Панчићева ледена лепотица је понос Србије.
Имајмо део историје у свом дворишту, сачувајмо Панчићеву оморику. Засадите овај предивни четинар, будите хортикултурни.
Панчићево дело „Оморика“, фото – архив Природњачког музеја у Београду