У среду, 31. јула, у Народној библиотеци "Јован Поповић" представљен је роман “Моје” Срђана В.Тешин. О књизи су говорили Гојко Божовић, главни уредник Архипелага и аутор.
Нови роман једног од водећих писаца средње генерације у српској књижевности Срђана В. Тешина "Моје" објављен је управо у издању Архипелага у едицији Златно руно. Три одустанка од поезије испунила су узбудљиву и несмирујућу причу новог Тешиновог романа. Једно је одустанак Данила Киша од поезије из кога је проистекла једна од најблиставијих прича модерне српске књижевности.
Друго је одустанак пишчеве мајке, Милице Зрнић Тешин, од поезије за коју је добила ране награде и окретање искуствима породичног живота, све до трагичне смрти. Трећи је одустанак самог писца од поезије и посвећивање писању прозе у којој се огледа драма савременог живота.
Троје људи различитих људских и књижевних судбина, у различитим тренуцима и вођени различитим мотивима, донели су одлуку да одустану од песништва и та је одлука пресудно утицала на све њихове будуће изборе.
Ту почиње роман "Моје" у коме се преплићу породичне и књижевне историје, друштвена историја друге Југославије и савремене околности, деведесете године и изгубљено време читаве једне генерације, личне и друштвене драме, биографије и имагинација, машта и чињенице, аутофикција и узбудљива прича овог и минулог времена.
Потрага за ишчезлим песницима суочава нас са временом које није окончано и са догађајима који и даље учествују у нашим животима. Отуда је Тешинов роман "Моје" књига са којом читаоци неће бити равнодушни.
О аутору
Срђан В. Тешин (Мокрин, 1971) је студирао филозофију и комуникологију у Београду. Дипломирао је на поетици кратке приче.
Објавио је дванаест књига. Приредио је седам тематских антологија, панорама и избора кратких прича. Проза му је превођена на десетак европских језика. Заступљен је у домаћим и иностраним антологијама и изборима из српске савремене књижевности.
Добитник је Награде "Борислав Пекић", Награде Друштва књижевника Војводине за књигу године и Медаље културе за мултикултуралност и интеркултуралност Завода за културу Војводине.
Члан је Српског ПЕН центра.
Leave A Comment