Поетско вече „ГЛУМЦИ – ПЕСНИЦИ“, у извођењу драмског уметника Небојше Илића, представља потребу једног глумца, да на једном месту окупи сву поезију коју су писали глумци. Наравно, све у мери у којој је то могуће, јер супротно очекивањима, глумци су углавном стидљиви људи када је у питању интима, а поезија вероватно представља највиши степен интиме једног уметника, нешто што излази из оквира оног што, најчешће по таблоидима, или у најбољем случају кафанским причама, сазнајемо о њима. Овај феномен, да глумци пишу поезију, постаје још занимљивији када се виде домети такве поезије. Глумац Атељеа 212, Љубиша Бачић, за своју прву књигу „Стена Гологлава“ добија награду „Милош Црњански“, и одмах постаје релевантна песничка фигура, достојна хвалоспева Борислава Михајловића Михиза, који пише предговор за књигу! Иначе то је једина поезија на сокобањском дијалекту.