У Народној библиотеци „Јован Поповић“ представљена је друга књига сабраних дела Душана Васиљева „Прозе и драме“. О овом издању говорили су Драган Бабић и Срђан Срдић.  Када се помене име Душана Васиљева прва асоцијација је поезија. Ретки су они који знају да је писао и приповетке и драме.  Васиљев за живота није доживео ниједно објављивање. Тек 1950. године Живан Милисавац је приредио његове сабране стихове под именом „Песме“, а избори поезије понављали су се више пута од тада. Једино досадашње издање његових текстова прозног карактера јесте избор „Испод прага“, који је 1976. приредио Александар Пејовић.

„Једно је сигурно: Васиљеве приповетке , као и драме, пате од истих мањкавости које су регистроване у знатно читанијој поезији. Оне су недовољно промишљене, недовољно структуиране, више су израз једне несређености духа од какве је боловао и Дис, оне су непрецизне, неуглачане, њих оштећују општа места, недопустиви, клишеи, исклизнућа у баналност, и то су непорециве чињенице. Као што је комплетна Васиљева заоставштина сведочанство о снази самониклог талента и чежње да се говори о свему, да се запише свет као страхота начином на који то свет као страхота захтева.