Српски песници у Великом рату

Поводом сто година од завршетка Првог светског рата у Народној библиотеци „Јован Поповић“ уприличено је књижевно вече „Српски песници у Великом рату“. Назив је симболичан за вече које представља спој науке и уметности. О Првом светком рату говорио је наш најистакнутији историчар Дејан Ристић, док је истакнути млади драмски уметник Милутин Милошевић читао изабране стихове Душана Васиљева, Владислава Петковића Диса, Винавера, Црњанског идр. Литература о Првом Светском рату, писана  под окупацијом, у логорима, на фронту и у емиграцији,  поред књижевне има и документарну, и посебно, по речима Растка Петровића, човечанску вредност.

„Сарејевски атентат представља матрицу каснијих међународних криза све до краја 20. века. Аустругарска царевина као једно од својих стратешких опредељења у смислу ширења територија као и током претходних векова, Беч планира провокацију која би требала да буде повод за избијање тог малог балканског рата“, подсетио је на предавању Ристић.

Ристић нас је све подсетио и на важну улогу жена током рата,  издвојио је Милунку Савић, Надежду Петровић и Јелисавету Начић.  Култура сећања мора да се негује, јер на тај начин негујемо свој идентитет. 

„Сутрадан по пробоју Солунског фронта, 16. септембра 1918. године, немачки цар Вилхем, други шаље депешу бугарском краљу. Депеша је врло кратка и садржи само једну једину реченицу. „Ваше краљевско величанство, дозволили сте да 62.000 српских ратника одлуче исход Првог светског рата – срамота“. Својим генералима, члановима немачког царског генерпшатаба у више наврата је говорио „дајте ми српску војску и ја ћу победити у овом рату“. Био је потпуно опчињем српским ратницима и српским официрима у Првом светском рату“, посведочио је Ристић.